Pogovor s tujino: Nebojša Bradić

Z glavo Beogradskog dramskog pozorišta sva si preko elektronske pošte izmenjala par misli po njihovem gostovanju na Tednu slovenske drame in Slovenskem ljudskem gledališču Celje. Beseda se je pisala o repertoarni usmeritvi njihovega gledališča, boju za publiko in finančna sredstva in nenazadnje, o dialogu med srbskim in slovenskim gledališkim svetom.

 
Svaka nova pozorišna sezona jeste novi pokušaj da se pozorište shvati  i preispita njegova uloga u društvenoj zajednici.  I sama pozorišna predstava se menja u vremenu, svakim novim izvodjenjem pred novom publikom. Sa njom i mi rastemo i menjamo se ne zaboravljajući da ljudi koji odlaze u pozorište u njemu traže nešto više od pozorišta. Zbog toga pozorište mora da bude u dosluhu sa svojim vremenom i da  pronalazi odgovore na bolna pitanja današnjice. Beogradsko darmsko pozorište je osnovano davne 1947. godine kao Gradsko pozorište I od tada je njegov glavni finasijer grad Beograd. Veliki udeo u budžetu BDP imaju sredstva koja ostvarujemo kroz sopstveni prihod i donacije istaknutih privrednih kompanija I medjunarodnih organizacija.

Godišnje odigramo 10 premijera na Velikoj i na Novoj sceni pozorišta. Pored premijera imamo oko 360 repriza koje vidi više od 100000 gledalaca.

Beogradsko dramsko pozorište nastoji da po prvi put predstavi dela domaćih I stranih autora. Profil praizvedbi  je nešto što ga razlikuje u odnosu na druge beogradske I srpske teatre. Naš potpis je bio prvi na delima Sare Kejn, Martina Makdone, Elfride Jelinek, Gorana Markovića… Naravno da bolje “idu” komedije, ali pozorište mora da neguje veoma različitu publiku. Često u šali govorim da, kad bih na repertoaru pozorišta imao samo pisce koje ja volim, izgubio bih publiku na predstavama. Veoma je važno ostvariti  ravnotežu izmedju popularnog i umetničkog koja se ostvaruje u programu Beogradskog dramskog pozorišta.

Ponosni smo da mnogi mladi autori: reditelji, scenografi, pisci, kostimografi,    kompozitori i koreografi u svoju biografiji  imaju ime Beogradskog  dramskog 
pozorišta koje im je dalo šansu da učine prve profesionalne korake. Istovremeno, i mladim glumcima scena BDP je prva pozorišna raskrsnica sa koje polaze putem svoje karijere. Raduje nas da mnogi od njih ostaju privrženi našem pozorišu i da mu se vraćaju. Predstave koje oni zajedno realizuju sa starijim kolegama su veoma kreativne i rado igrane. Uostalom, ove sezone pravi pozorišni hitovi su predstave mladih pisaca Vladimira Djurdjevića („Ne igraj na Engleze“) i Tanje Ilić( „Posle zabave“)..

Posle raspada jedinstvenog kulturnog prostora sužena je mogućnost kreativne saradnje i interakcije zmedju bliskih i srodnih kultura. Ideje multikulturalizma često su samo mrtvo slovo na papiru. Kada se dogodi pozorišna saradnja i gostovanje kakvo smo imali u Celju, Kranju i Ljubljani  to predstavlja ohrabrenje i garanciju za buduće projekte. Veoma dobre su lične i profesionalne veze koje imamo u sloveniji te verujemo da će one biti osnov za nove razmene i gostovanja. Slovenački teatar održava visok nivo režije i  glume te saradnja koju želimo i u budućim vremenima ima osnovu u kvalitetu pozorišne produkcije.

Pozorište će  u ovoj godini predstaviti tekstove “Romansa” Dejvida Mameta, “Mleko” Vasilisa Kacikonurisa. Posebno važan je projekat “After the Fall” koji na temu pada berlinskog zida piše Goran Marković. Tu su i nove drame Stevana Koprivice, Igora Marojevića, Trejsi Lejs… I  naravno, očekujemo neke nove komade od naših slovenačkih prijatelja.